Cijena rata stiže na naplatu: Izrael između fronta, budžeta i straha od dublje krize

Izrael skupo plaća rat na više frontova: ekonomija trpi, vojska traži još milijarde

Rat nije skup samo onda kada padaju bombe. Skup je i onda kada se zatvaraju firme, pada potrošnja, ljudi prestaju putovati, država reže druge troškove, a vojska svakih nekoliko sedmica traži novi novac.

Izrael se upravo nalazi u takvom pritisku. Prema tekstu koji prenose svjetski mediji, ratovi i vojne operacije na više frontova ozbiljno su opteretili izraelsku ekonomiju, dok odbrambeni sektor traži rekordna izdvajanja. U tekstu se navodi procjena da su sukobi do sada iz domaće privrede izvukli oko 57 milijardi dolara, uz nove zahtjeve vojske za dodatnim finansiranjem.

Izrael jeste pod velikim pritiskom, ali ekonomska slika nije crno-bijela. Reuters je objavio da je izraelska ekonomija u prvom kvartalu 2026. pala za 3,3 posto na godišnjem nivou zbog rata s Iranom, ali se istovremeno spominju i znaci oporavka, jačanje šekela i očekivanja rasta ako se primirje održi.

Vojska traži historijski budžet

Najveći teret trenutno dolazi iz odbrane. Ynet, pozivajući se na Calcalist, objavio je da izraelska vojska i Ministarstvo odbrane traže dodatnih 40 milijardi šekela, odnosno oko 13,3 milijarde dolara, za operacije u Gazi, Libanu, Siriji, pripreme za mogući novi sukob s Iranom i pojačano prisustvo na Zapadnoj obali. Ako se taj zahtjev prihvati, izraelski odbrambeni budžet mogao bi dostići rekordni nivo.

To nije samo vojno pitanje. Svaki dodatni novac za rat negdje mora biti uzet ili posuđen. A kada država troši sve više na vojsku, onda se pritisak prenosi na zdravstvo, obrazovanje, socijalne programe, poreze i dugove. Tu rat počinje ulaziti u svakodnevni život običnih ljudi.

Mediji navode i zabrinutost zbog novih tipova dronova koje Hezbollah koristi protiv izraelskih snaga.

Takva tehnologija, jeftinija od klasičnih sistema, dodatno mijenja računicu: skupa vojska može biti stalno iscrpljivana relativno jeftinim napadima.

Nije kolaps preko noći, ali jeste ozbiljno upozorenje

Izraelska javnost sve jasnije vidi da rat ima cijenu koja se ne završava na frontu. Jedni smatraju da država mora nastaviti vojne operacije zbog sigurnosti. Drugi pitaju koliko dugo ekonomija može izdržati ratove na više pravaca bez ozbiljnih posljedica po građane.

Najvažnije je ne upasti u propagandnu zamku ni jedne ni druge strane. Izrael nije “nestao” ekonomski, ali nije ni bezbrižan. Kada BDP pada, odbrambeni budžet raste, a sukobi se šire od Gaze do Libana i Irana, to je znak da cijena rata postaje sve teža.

Poruka je jednostavna: vojska može tražiti milijarde, ali račun na kraju ne plaćaju samo generali i ministri. Plaća ga društvo — kroz skuplji život, manje sigurnosti, manje javnog novca i sve veću nervozu oko budućnosti.

Izvori informacija: Slobodna Bosna, Reuters, Ynet/Calcalist.