Ruski zastupnik zaprijetio Finskoj: “Možemo vam raznijeti pola države” — Evropa ponovo sluša jezik sile
Kako prenosi Index.hr, član ruske Državne dume Aleksej Žuravljov zaprijetio je Finskoj nakon što je objavljeno da će ta zemlja, u saradnji s američkom kompanijom Lockheed Martin, otvoriti evropski centar za održavanje raketnih sistema u gradu Tampereu. Žuravljov je optužio Finsku da se pretvara u “drugu Ukrajinu” i poručio da Rusija već ima dovoljno vojne opreme da “raznese pola Finske”.
I odmah da kažemo jasno: ovo nije diplomatska izjava. Ovo nije politička kritika. Ovo je otvorena prijetnja jednoj članici NATO-a.
Finska je država koja je decenijama gradila politiku neutralnosti. Ali nakon ruske invazije na Ukrajinu, Helsinki je zaključio da neutralnost više ne garantuje sigurnost. Zato je 2023. godine ušla u NATO. I upravo od tada Moskva sve češće šalje poruke koje zvuče kao upozorenje svima koji se približe zapadnom vojnom savezu.
Finska ne želi biti Ukrajina, zato je ušla u NATO
Ruski zastupnik kaže da se Finska pretvara u “drugu Ukrajinu”. Ali mnogi u Evropi će reći upravo suprotno: Finska je ušla u NATO baš zato da ne bi završila kao Ukrajina.
To je suština problema. Rusija napadne jednu državu, a onda se čudi zašto se druge države boje i traže zaštitu. Ako komšija vidi da je neko drugi napadnut, logično je da zaključava vrata i pojačava ogradu.
Finska ima granicu s Rusijom dugu oko 1.300 kilometara. To nije mala linija na karti, nego ogromna sigurnosna briga. Zato Helsinki jača odbranu, modernizuje vojsku i produbljuje saradnju sa saveznicima.
Jedan centar za održavanje, a iz Moskve prijetnje uništenjem
Povod za novu rusku prijetnju jeste plan da se u Tampereu uspostavi centar za održavanje sistema MLRS i HIMARS. Dakle, ne radi se o napadu na Rusiju, nego o održavanju zapadne vojne opreme na teritoriji NATO članice.
Ali u ruskoj političkoj retorici to se odmah predstavlja kao provokacija. I tu dolazimo do starog obrasca: kada se Rusija naoružava, to je “odbrana”; kada se njeni susjedi naoružavaju, to je “provokacija”.
Narodski rečeno: ne možeš stalno prijetiti komšijama, pa se onda čuditi što komšije kupuju brave.
Evropa mora ozbiljno shvatiti ovakve poruke
Žuravljov je poznat po radikalnim izjavama, ali problem je što ovakve prijetnje ne dolaze iz kafane, nego iz ruske Državne dume. Kada političar iz odbora za odbranu govori o razaranju pola jedne države, to više nije samo lični ispad. To je poruka.
Možda Moskva ovakvim izjavama želi zastrašiti Finsku. Možda želi poslati signal NATO-u. Možda želi domaćoj javnosti pokazati da je Rusija i dalje moćna i opasna. Ali rezultat je isti: Evropa postaje nervoznija, a granica između Rusije i NATO-a još osjetljivija.
Prijetnje nikome ne donose mir
Obični ljudi u Finskoj, Rusiji, Ukrajini ili bilo gdje drugo ne trebaju još prijetnji. Ne trebaju im rečenice o razaranju država. Ne treba im politika koja svaki odbrambeni potez pretvara u razlog za novu eskalaciju.
Ako Rusija zaista ne želi sukob s NATO-om, onda ovakve izjave samo štete. Jer niko se ne smiruje kada mu neko kaže da mu može raznijeti pola države.
Na kraju, ova priča pokazuje koliko je Evropa postala opasno mjesto nakon rata u Ukrajini. Jedna država uđe u NATO da bi se osjećala sigurnije, a iz Moskve odmah stigne prijetnja. I onda se svi pitaju zašto se zemlje na ruskoj granici ubrzano naoružavaju.
Narodski rečeno: mir se ne gradi prijetnjama. Mir se gradi tako što komšiji ne pokazuješ šaku svaki put kad zaključa vrata.
Izvor: Index.hr, Kyiv Independent, Lockheed Martin, Vlada Finske, Reuters
