Misterija Titovog Kraja: Je li Josip Broz Umro Kao Musliman?

Josip Broz Tito, figura koja je obeležila istoriju 20. veka, i dalje ostaje enigma, čak četiri i po decenije nakon svoje smrti. Od teorija o njegovom poreklu – da li je bio austrijski Jevrejin, ruski agent ili čak povezan s Vinstonom Čerčilom – do tvrdnji da je na samrtnoj postelji čitao Kuran i umro kao musliman, priča o Titu nikada ne prestaje da intrigira. Posebno kontroverzna je izjava pokojnog muftije Islamske zajednice Srbije, Hamdije efendije Jusufspahića, iz 2003. godine, koji je tvrdio da je Tito preminuo kao pripadnik islamske vere. Ova tvrdnja, izneta u intervjuu za Radio Beograd, izazvala je buru reakcija, ali nikada nije zvanično potvrđena. Koje su činjenice, a šta je mit? Istražujemo ovu fascinantnu priču, od susreta muftije s Titom do šireg konteksta njegovog života i nasleđa.

(Izvor: nportal)

Muftijina Priča: Kuran na Samrtnoj Postelji

Hamdija efendija Jusufspahić, ugledna figura Islamske zajednice Srbije, 2003. godine podelio je sa javnošću neobičnu priču o Titovom poslednjem činu. Prema njegovim rečima, nakon Titove smrti 1980. godine, prilikom upisa u knjigu žalosti u Ljubljani, prišao mu je Berislav Badurina, navodno Titov šef kabineta ili lični sekretar. Badurina je, kako tvrdi muftija, iznenadio prisutne sledećim rečima: „Umro je u vašoj veri! Umro je čitajući Kuran. Kuran je treći put čitao.“ Ova izjava šokirala je Jusufspahića, koji je zapitao šta da radi s tim saznanjem. Badurina je odgovorio: „Da znate to, i ništa više.“

Muftija je dalje ispričao da mu je Badurina otkrio kako je pored Titovog kreveta u Kliničko-bolničkom centru u Ljubljani stajao samo jedan predmet – prevod Kurana. Navodno, Tito je proveo svoje poslednje dane čitajući svetu knjigu islama. Badurina je čak sugerisao da će Titov grob nositi samo ime, prezime i godine rođenja i smrti, što je, prema muftiji, u skladu s muslimanskim običajima sahranjivanja.

Ova priča dobila je dodatnu težinu pet godina kasnije, kada se Jusufspahić sreo s alžirskim ambasadorom Abdulom Hamidom Adžalijem u Kairu. Prema muftiji, Adžali je potvrdio Badurinine reči, rekavši da je i njemu rečeno da je Tito umro kao musliman. Adžali je navodno o tome obavestio svoje ministarstvo spoljnih poslova, ali dalje pojedinosti nisu poznate.

Susreti s Titom: Prijateljstvo s Muftijom

Jusufspahićeva priča ne počinje s Titovom smrću, već mnogo ranije, tokom njihovih susreta koji su se protezali kroz decenije. Prvi put su se sreli u Kairu, gde je Jusufspahić studirao na prestižnom univerzitetu Al Azhar. Kao student koji tečno govori arapski, muftija je privukao Titovu pažnju tokom posete Klubu Jugoslovena. Tito ga je, prema Jusufspahićevim rečima, podsticao da uči arapski, nazivajući ga „jezikom budućnosti“.

Njihovo poznanstvo produbilo se kada je Jusufspahić 1967. godine postao beogradski muftija. Kako je pričao, Tito je saznao za mladog imama koji govori arapski, oženjen je Arapkinjom i često se druži s arapskim ambasadorima u Beogradu. Ovo je dovelo do čestih susreta, tokom kojih su razgovarali o islamu, Jugoslaviji i odnosima s arapskim svetom. Muftija je tvrdio da je Tito pokazivao veliko interesovanje za islamsku veru, često postavljajući pitanja o Bogu, molitvama i Kuranu.

Jedan od zanimljivijih trenutaka, prema Jusufspahiću, dogodio se tokom studentskih demonstracija 1968. godine. Kada je muftija pozvao studente muslimane da se povuku i vrate u učionice, Tito mu je lično zahvalio na „mudrom držanju“. Ovaj gest učvrstio je njihovo prijateljstvo, a Jusufspahić je kasnije postao savetnik za pitanja vezana za arapski svet i jugoslovenske muslimane.

Posebno upečatljiv trenutak bio je prijem povodom Dana republike 29. novembra. Dok su patrijarh German i nadbiskup Bukatko kleknuli i poljubili Titu ruku, muftija je to odbio, rekavši da se klanja samo Alahu. Ovaj čin izazvao je različite reakcije, ali Tito je, prema Jusufspahiću, pohvalio muslimane kao „najčistije, najprivrženije i najpoštenije“, ističući da s njima nikada nije imao problema.

Razgovori o Veri: Tito i Kuran

Jusufspahić je tvrdio da su njegovi razgovori s Titom često bili usmereni na islam. Na jednom sastanku, kada je Tito pitao kako muslimani zamišljaju Boga, muftija mu je objasnio islamske koncepte, na šta je Tito navodno primetio sličnosti s istorijskim materijalizmom. Jusufspahić je čak klanjao pred Titom na srpskom jeziku kako bi mu objasnio molitve, a citirao je i Kuran kako bi potkrepio svoje argumente. Prema njegovim rečima, Tito je bio fasciniran ovim razgovorima, što je možda podstaklo njegovo kasnije interesovanje za Kuran.

Ipak, ova priča ima svoje kontradikcije. Niko od Titovih najbližih saradnika, lekara ili medicinskog osoblja u Ljubljani nije potvrdio da je Tito čitao Kuran na samrtnoj postelji. Takođe, Titov javni život bio je duboko sekularan, a njegova ideologija komunizma često je bila u suprotnosti s religijom. Ove činjenice bacaju senku sumnje na muftijinu priču, podižući pitanje da li je ona možda bila više simbolična nego faktička.

Teorije o Titovom Identitetu: Mit ili Istina?

Priča o Titovom navodnom preobraćenju samo je jedna u nizu teorija o njegovom identitetu. Decenijama su kružile spekulacije: da li je bio mason, austrijski Jevrejin, ruski agent ili čak povezan s britanskom elitom? Ove teorije često su bile podstaknute Titovom misterioznom ličnošću i sposobnošću da balansira između Istoka i Zapada tokom Hladnog rata. Njegova uloga u Pokretu nesvrstanih, bliskost s arapskim liderima i diplomatski uspesi dodatno su hranili maštu javnosti.

Jusufspahićeva tvrdnja da je Tito umro kao musliman može se posmatrati u kontekstu njegovih napora da afirmiše islam u Jugoslaviji. Kao muftija, on je imao interes da naglasi Titovu naklonost prema muslimanima, što je moglo doprineti jačanju položaja Islamske zajednice u zemlji. Ipak, bez konkretnih dokaza – poput svedočenja Titovih najbližih saradnika ili fizičkih tragova Kurana pored njegovog kreveta – ova priča ostaje u sferi spekulacija.

Širi Kontekst: Tito i Jugoslavija

Tito je bio lider koji je uspešno ujedinio raznoliku Jugoslaviju, balansirajući između različitih etničkih i verskih grupa. Njegova politika bratstva i jedinstva često je uključivala dijalog s verskim zajednicama, uključujući i muslimane. Njegovi odnosi s arapskim svetom, posebno tokom saradnje s liderima poput Gamala Abdela Nasera, dodatno su učvrstili njegov imidž kao lidera koji razume i poštuje islam. Ovo može objasniti zašto je Jusufspahić verovao da Tito ima poseban odnos prema muslimanima.

Međutim, Titov sekularni pristup vlasti često je bio u suprotnosti s religijom. Komunistička ideologija, kojoj je bio privržen, promovisala je ateizam, a verske institucije bile su pod budnim okom države. Ovo čini ideju o Titovom preobraćenju u islam još neverovatnijom, posebno bez dodatnih dokaza.

Zaključak: Misterija Ostaje

Priča o Titu koji čita Kuran na samrtnoj postelji ostaje jedna od najintrigantnijih anegdota o njegovom životu. Hamdija efendija Jusufspahić, kao ugledna figura, verovatno nije izmislio ovu priču iz čistog hira, ali njena verodostojnost ostaje upitna zbog nedostatka potvrde od drugih izvora. Možda je muftija želeo da istakne Titovu naklonost prema muslimanima ili je njegovo interesovanje za Kuran protumačio kao dublju versku povezanost.

Ono što je sigurno jeste da Josip Broz Tito ostaje figura koja izaziva divljenje, polemike i spekulacije. Njegov život, od skromnih početaka u Kumrovcu do uloge globalnog lidera, bio je pun kontradikcija i misterija. Da li je zaista umro čitajući Kuran? Možda nikada nećemo saznati istinu, ali ova priča podseća nas na snagu Titovog nasleđa i sposobnost da inspiriše priče koje prelaze granice vremena i prostora. U duhu dijaloga i poštovanja, pozivamo čitaoce da razmisle o ovim tvrdnjama s kritičkim duhom, ali i s poštovanjem prema raznolikosti koja je obeležila Titovu Jugoslaviju.