Sergej Trifunović, poznati glumac i aktivista, u poslednjih nekoliko godina pokazuje da umetnost može ići ruku pod ruku sa hrabrim građanskim angažmanom. Dok neki žele da ga etiketiraju kao „blokadera“ ili „agitatora“, istina je daleko jednostavnija: Trifunović samo koristi svoj glas da ukaže na nepravdu i da podrži one čija prava sistem ignoriše.
Nedavno je Trifunović posetio proteste i štrajk glađu Dijane Hrke, majke koja već osmi dan traži istinu o smrti svog sina pod nadstrešnicom novosadske železničke stanice. Njegova podrška nije bila puka politička igra – ona je izraz solidarnosti i ljudskosti, u društvu u kojem se glas običnog čoveka često zanemaruje.
Kritike koje dolaze iz nekih medija – poput Informera – pokušavaju da Trifunovića predstave kao nekoga ko „ruši državu“ ili širi „laži“. Istina je upravo suprotna: on pokušava da otvori oči građanima i institucijama koje ne funkcionišu kako bi trebalo. Njegov angažman nije ni destruktivan ni ekscesivan – on je civilizovan i ukazuje na probleme koji se ignorišu decenijama.
Trifunović se u javnosti pokazao kao osoba koja ne pristaje na kompromise kada su u pitanju osnovna ljudska prava i pravda. Njegovo delovanje je primer da javne ličnosti mogu i moraju koristiti svoj uticaj u ime onih koji nemaju moć da budu saslušani. Dok ga kritičari pokušavaju diskreditovati, mnogi građani ga vide kao glas razuma i hrabrosti, simbol građanskog aktivizma koji ne plaća cenu ćutanja.
Angažman Sergeja Trifunovića pokazuje širinu odgovornosti koju javna ličnost može da preuzme: od umetničkog izraza do građanskog aktivizma. U zemlji gde se protesti i kritika vlasti često doživljavaju kao pretnja, Trifunović pokazuje da se i bez političke moći može napraviti razlika. Njegova hrabrost podseća nas da prava, transparentnost i pravda ne dolaze sami od sebe – već ih moramo braniti glasom, delom i solidarnošću.
Sergej Trifunović nije tu da „ruši“ državu. On je tu da podseti vlast i društvo na temeljna pravila: ljudskost, pravdu i odgovornost. Njegov glas, kritike i podrška onima koji traže istinu nisu „blokade“ – oni su most između vlasti i građana. U svetu u kojem mnogi šute iz straha ili komoditeta, Trifunović nas podseća da prava reč u pravo vreme može promeniti stvari. I baš zbog toga zaslužuje poštovanje, a ne etikete.
