ŠOK USRED SELA! Turisti pitali za velike ljude – Dedin odgovor ih ostavio bez daha!
Prolazili turisti jednog sunčanog jula kroz malo zabačeno selo u Srbiji, ono što ni Google Maps ne nalazi bez tri pokušaja i dobre volje. Zaustavili se kraj seoske česme, da natoče vode i da se malo odmore od vrućine i asfaltne zavade sa navigacijom.
U blizini česme sedeo je jedan starac. Ko zna koliko godina je imao – toliko da se činilo da mu i brkovi pamte Tita, a štap koji je držao izgledao je kao da je prešao više kilometara nego prosječan kamiondžija.
Jedan od turista, Amerikanac sa šeširom širokim kao antena, priđe starcu i upita:
— Izvini, deda… Da li su se ovde nekada rađali veliki ljudi?
Starac podiže obrve, nasloni se na štap, pogleda ga ispod oka i mirno odgovori:
— Ne, sinko. Ovde se rađale samo bebe.
Turisti prasnuše u smeh, a deda se samo namesti udobnije i produži:
— Znaš, danas svi hoće da budu “veliki” čim prohodaju. A niko neće da krene kao beba. Da puzi, da padne, da se digne. Svi bi odmah da budu generali, doktori nauka i influenseri. A ja ti kažem — i Tesla je bio beba. Nije se rodio s patentom u zubima.
Turisti ga zbunjeno gledali. Deda nastavi:
— Mi ovde u selu znamo: veliki ljudi se ne rađaju. Oni se prave. Godinama. Od suza, znoja, radoznalosti i poneke šljive — i voćke i one domaće, ako razumeš.
Pojavi se baba iza kapije i dobaci:
— Ajde, Jovo, pusti ljude da idu. Nisi im ti vodič.
— Nisam vodič, al’ sam još uvek putokaz, ženo!
Turisti produžiše smeškajući se, ali se još dugo, čak i kad su izašli iz sela, sećali onog mudrog starca. Jer je u jednoj rečenici rekao ono što mnogi fakulteti ne nauče.
A vi? Da li se i dalje pitate gde se rađaju veliki ljudi?
