Hrvatski sabor o spornim spomenicima: Novi zakon donosi uklanjanje i zaštitu memorijalnih grobalja
Hrvatski sabor u četvrtak će raspravljati o konačnom prijedlogu Zakona o grobljima, koji unosi značajne promjene u regulaciju spomenika i memorijalnih prostora.
Prema novim odredbama, predviđa se uklanjanje svih spomenika postavljenih nakon 30. maja 1990. godine, ako se ocijeni da oni veličaju srpsku agresiju na Hrvatsku ili vređaju verska, nacionalna i moralna osećanja građana.
Uklanjanje spornih spomenika u roku od 30 dana
Zakon jasno definiše da će svi spomenici koji slave agresorske snage iz Domovinskog rata, ili koji na bilo koji način podstiču netrpeljivost i društvene podele, biti uklonjeni u roku od 30 dana od dana kada zakon stupi na snagu.
Time se želi osigurati jedinstven pristup u očuvanju dostojanstva svih žrtava i sprečavanje relativizacije ratnih zločina.
U odnosu na prethodnu verziju, u konačnom tekstu zakona uvažene su nomotehničke primedbe Odbora za zakonodavstvo, kao i sugestija Ombudsmana o potrebi preciznijeg definisanja simbola i poruka koje mogu izazvati uznemirenje javnosti.
Komisije stručnjaka u svakoj županiji
U svakom županijskom centru biće osnovane stalne komisije koje će činiti pet nezavisnih stručnjaka iz oblasti prava, istorije, kulture i zaštite ljudskih prava.
Njihov zadatak biće da daju stručno mišljenje o tome da li određeni spomenik ispunjava kriterijume zakona i treba li biti uklonjen. Ova tela neće imati izvršnu vlast, već savetodavnu ulogu, dok će konačnu odluku donositi nadležna ministarstva.
Zaštita memorijalnih grobalja
Predlog zakona po prvi put jasno uređuje status memorijalnih grobalja posvećenih žrtvama Domovinskog rata.
Ona više neće imati status običnih komunalnih objekata, već će dobiti poseban status kulturne i istorijske baštine, s ciljem trajne zaštite i dostojanstvenog održavanja.
Ministarstvo hrvatskih branitelja biće nadležno za njihovo upravljanje, a Republika Hrvatska će preuzeti punu odgovornost za njihovu očuvanost.
Izmene Zakona o komasaciji – borba protiv usitnjenosti zemljišta
Na istoj sednici, poslanici će po hitnom postupku raspravljati i o izmenama Zakona o komasaciji poljoprivrednog zemljišta. Novi predlog ima za cilj rešavanje problema velike usitnjenosti poljoprivrednih parcela, što predstavlja jedan od ključnih izazova u efikasnijem korišćenju zemljišta.
Predlogom zakona predviđeno je pojednostavljenje procesa komasacije, uključujući smanjenje broja saglasnosti vlasnika potrebnih za njegovo pokretanje. Time bi se ubrzalo spajanje manjih parcela u veće celokupne jedinice, što bi omogućilo racionalniju obradu i veću ekonomsku isplativost.
Vlada ističe da je sprovođenje ovih mera ključno za ostvarivanje ciljeva iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti, kao i za dobijanje sredstava iz evropskih fondova do 2026. godine.
