Gavrilo donirao novac za put do džamije!

Lukocrevo – selo gde komšije žive složno i zajedno rade za bolji život

NOVI PAZAR – U srcu Sandžaka, u selu Lukocrevo, gde Srbi i Bošnjaci žive jedna do druge, stiže priča koja razbija sve predrasude. Ovde nema sukoba ni podjela, već obični ljudi koji se poštuju, pomažu i zajedno brinu o svojoj zajednici.

Glavna tema u Lukocrevcu nije politička ni verska borba, već svakodnevni problemi koje dele i rešavaju zajedno. Najvažniji među njima – put koji spaja selo sa svetom. Taj makadamski, izrovan put vodi do džamije i manastira, mesta koja za meštane znače više od običnih građevina – simbol su vere, tradicije i zajedništva.

Iguman Gavrilo i imam Džemil Destanović – dva verska autoriteta, jedan pravoslavni sveštenik, drugi muslimanski imam, zajedno su odlučili da pomognu da se put asfaltira. Njihov gest nije samo novčana donacija, već poruka da su ljudi u Lukocrevcu pre svega komšije i prijatelji.

„Ovde ljudi žive normalno, poštuju se i pomažu. Ni vera, ni naciju ne gledamo kao prepreku, već kao bogatstvo“, kaže imam Džemil. Iguman Gavrilo dodaje: „Zajedno radimo za dobrobit sela, za budućnost naše dece. To je prava slika ovog mesta.“

Mještani potvrđuju da je u Lukocrevcu oduvek bila sloga. „Čak i u najtežim vremenima jedni su štitili druge,“ priseća se Avdo Ćosović. „Nema ovde mesta za netrpeljivost, mi smo kao porodica.“

Deca danas opet dolaze u selo, a sa asfaltiranim putem, nadaju se, život će se vratiti u punom sjaju. „Bez puta nema života“, ističe Tomo Stefanović, dodajući da svaki korak ka boljoj infrastrukturi znači i korak ka zajedničkoj budućnosti.

Lukocrevo je dokaz da se na Balkanu može živeti složno, da se razlike ne moraju koristiti za razdvajanje, već mogu biti razlog za saradnju. U ovom selu, vera nije prepreka, već most koji spaja ljude.