Zamislite da se sutra probudite i shvatite da nema električne energije, da bankomati ne rade, da ne možete platiti karticom, a da je snabdijevanje vodom privremeno prekinuto.
Koliko biste mogli normalno funkcionisati?
Jedan dan? Dva? Tri?
Upravo takva pitanja britanska vlada sada postavlja svojim građanima kroz novu nacionalnu kampanju „Be Ready“.
Građanima se preporučuje da kod kuće imaju dovoljno hrane, vode, osnovnih potrepština i nešto gotovine kako bi mogli izdržati najmanje tri dana mogućih poremećaja.
I odmah treba razjasniti jednu stvar.
Britanija nije najavila da rat ili nestašice hrane neposredno predstoje.
Riječ je o programu preventivne pripreme za različite vanredne situacije.
Ali ta činjenica ne umanjuje važnost pitanja koje se nameće.
Koliko je naše svakodnevno funkcionisanje postalo zavisno od sistema koji mogu prestati raditi mnogo brže nego što očekujemo?
KADA NESTANE STRUJE, MODERAN ŽIVOT POKAZUJE SVOJU SLABOST
Danas gotovo sve zavisi od električne energije i digitalnih sistema.
Plaćamo karticama, novac podižemo na bankomatima, račune provjeravamo putem mobilnih aplikacija, a informacije dobijamo preko interneta.
Čak su i mnoge osnovne usluge povezane s električnom mrežom.
A onda se dogodi ozbiljan kvar, velika oluja ili cyber napad.
Odjednom stvari koje smatramo potpuno normalnim postaju teško dostupne.
Britanska vlada zato savjetuje građanima da kod kuće imaju baterijske lampe, radio, rezervne baterije, napunjene prenosive punjače, pitku vodu i trajne namirnice.
Preporučuje se i čuvanje manje količine gotovine za slučaj poremećaja elektronskog plaćanja.
To nisu pripreme za neki određeni najavljeni sukob.
To su mjere kojima se pokušava smanjiti zavisnost domaćinstava od neprekidnog rada infrastrukture.
Međutim, sama potreba za takvim preporukama pokazuje koliko ozbiljno institucije moraju shvatiti mogućnost iznenadnih prekida osnovnih usluga.
AKO BRITANIJA RAZMIŠLJA O TOME, ŠTA JE S BALKANOM?
Ovdje dolazimo do pitanja koje je posebno važno za Bosnu i Hercegovinu i ostatak regije.
Koliko su naša domaćinstva i institucije spremni na višednevne poremećaje?
Imamo li dovoljno razvijene sisteme pravovremenog upozoravanja građana?
Znaju li ljudi gdje mogu dobiti informacije kada nestane interneta?
Postoje li jasni planovi pomoći starijim osobama, ljudima koji koriste medicinske uređaje i porodicama koje nemaju finansijske mogućnosti za dodatne zalihe?
To su konkretna pitanja na koja nadležne institucije trebaju imati odgovore.
Ne zato što je velika katastrofa neizbježna.
Nego zato što ozbiljno upravljanje podrazumijeva pripremu i za događaje za koje se nadamo da se nikada neće dogoditi.
U Bosni i Hercegovini već postoje iskustva s poplavama, snježnim nevremenima i prekidima električne energije.
Ta iskustva pokazuju koliko su važni organizacija, komunikacija i međusobna pomoć.
Ali ona također otvaraju pitanje koliko se iz prethodnih kriza naučilo.
Ne bi trebalo čekati novu vanrednu situaciju da bismo provjeravali funkcionišu li sistemi zaštite.
NIJE SVAKO U MOGUĆNOSTI NAPRAVITI ZALIHE
Postoji još jedan važan aspekt britanske kampanje.
Nije svako domaćinstvo u istoj finansijskoj situaciji.
Lako je preporučiti ljudima da nabave dodatnu hranu, vodu, baterije i druge potrepštine.
Ali šta je s porodicama koje već sada teško pokrivaju osnovne mjesečne troškove?
Šta je s penzionerima koji pažljivo raspoređuju svaki euro ili marku?
Za njih i relativno mali dodatni trošak može predstavljati opterećenje.
Zato je važno što britanske preporuke naglašavaju postepenu pripremu.
Građanima se ne savjetuje da odjednom kupuju velike količine robe.
Preporučuje se da prvo provjere šta već imaju kod kuće, a zatim postepeno dopunjavaju osnovne potrepštine.
Takav pristup pokazuje da priprema ne mora značiti paničnu kupovinu.
Ipak, odgovornost ne može biti prebačena isključivo na pojedince.
Država mora osigurati funkcionisanje hitnih službi, zaštitu kritične infrastrukture i podršku najugroženijim stanovnicima.
Građani mogu pomoći vlastitom pripremom, ali ne mogu zamijeniti javne institucije.
ZAKLJUČAK: PRIPREMA NIJE PANIKA, ALI NIJE NI ZAMJENA ZA ODGOVORNU DRŽAVU
Britanska kampanja „Be Ready“ predstavlja preventivnu mjeru, a ne dokaz da vlasti znaju za neku neposrednu katastrofu.
Međutim, otvara važnu raspravu o sigurnosti svakodnevnog života.
Moderno društvo postalo je izuzetno povezano, ali i zavisno od tehnologije i infrastrukture.
Kada jedan važan sistem prestane raditi, posljedice se mogu brzo prenijeti na druge.
Zato je razumno da građani imaju osnovne potrepštine za nekoliko dana.
Ali jednako je razumno zahtijevati od institucija da imaju planove za mnogo ozbiljnije situacije.
Jer ne može se odgovornost za sigurnost društva svesti na poruku građanima da kupe nekoliko konzervi i flaša vode.
Najvažnije pitanje nije koliko hrane imamo u kuhinji.
Najvažnije je koliko možemo vjerovati sistemu koji treba funkcionisati kada nastupi kriza.
Šta vi mislite: jesu li države Balkana dovoljno spremne za višednevni nestanak struje, vode ili interneta?
Napišite svoje mišljenje u komentarima i pratite Pumpajj.com.
Izvori:
Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, pokretanje kampanje Be Ready, 22.10.2026.
Be Ready, zvanične smjernice za pripremu domaćinstava.
The Independent, izvještaj o nacionalnoj kampanji i sigurnosnim rizicima, oktobar 2026.
Napomena: Tekst predstavlja autorski komentar. Britanske preporuke odnose se na preventivnu spremnost i ne predstavljaju najavu neposredne krize.
