Mržnja je samo maska za strah.
Pitaš me da li mrzim. A ja ću ti odgovoriti onako kako odgovara onaj ko je vidio malo dalje od granica plemena, nacije i etiketa.
Mržnja je najlakši oblik slabosti.
Ko mrzi – već je izgubio.
Ko mrzi – već priznaje da ga drugi određuju.
Ko mrzi – nosi tuđi teret u vlastitim prsima.
Zato prvo pitanje nije: mrziš li muslimane, katolike ili pravoslavce?
Pravo pitanje je: zašto bi iko razuman uopće mrzio?
Mržnja ne govori o drugima – govori o tebi
U Kur’anu stoji:
“O vjernici, neka vas mržnja prema nekom narodu ne navede da budete nepravedni. Budite pravedni – to je bliže bogobojaznosti.” (El-Maide, 8)
A u Bibliji:
“Ko kaže da je u svjetlu, a mrzi brata svoga, još je u tami.” (1. Ivanova 2:9)
Primijeti nešto važno:
ni jedno ni drugo ne govori o onima koje mrziš – nego o tebi.
Mržnja nije dokaz da je drugi loš.
Mržnja je dokaz da si ti izgubio kontrolu nad sobom.
Musliman, katolik, pravoslavac – ili samo čovjek?
Ljudi vole etikete jer su jednostavne.
“On je musliman.”
“On je katolik.”
“On je pravoslavac.”
Ali stvarnost je složenija.
Jedan musliman može biti pošten ili pokvaren.
Jedan katolik može biti milostiv ili okrutan.
Jedan pravoslavac može biti mudar ili ograničen.
Religija ti daje put – ali ne garantuje da ćeš hodati njime.
Zato je opasno suditi ljude po grupi.
Jer tada više ne vidiš čovjeka – vidiš samo stereotip.
A kad prestaneš gledati čovjeka, tada počinje mržnja.
Ako mrziš – nisi bolji, nego slabiji
Evo suštine koju mnogi ne žele čuti:
Ako mrziš nekoga zbog njegove vjere,
ti nisi bolji od onoga koga mrziš –
ti si samo druga strana iste slabosti.
Zašto?
Jer i on možda mrzi tebe iz istog razloga.
I sad ste obojica isti – samo stojite na suprotnim stranama.
To nije snaga.
To je začarani krug.
Snaga je nešto drugo.
Snaga je kada vidiš razliku – ali ne izgubiš razum.
Snaga je kada možeš reći:
“Ne slažem se s tobom, ali te ne mrzim.”
To je nivo koji većina ljudi nikad ne dostigne.
Istina koju ljudi izbjegavaju
Ljudi ne mrze zato što su drugi drugačiji.
Ljudi mrze jer se boje.
Boje se da će izgubiti identitet.
Boje se da će biti slabiji.
Boje se da će ih neko nadvladati.
Mržnja je samo maska za strah.
A onaj ko se boji – ne vodi, nego reaguje.
Ko je zapravo “bolji”?
Ne postoji čovjek koji je “bolji” zato što pripada nekoj grupi.
Postoji samo čovjek koji je bolji jer:
ne laže
ne vara
ne tlači druge
ne nosi mržnju u sebi
Poslanik Muhammed, a.s., rekao je:
“Nije vjernik onaj od čijeg jezika i ruke drugi nisu sigurni.”
A Isus kaže:
“Blago mirotvorcima, jer će se sinovima Božjim zvati.”
Primijeti opet:
nije stvar u etiketi – nego u djelu.
Zaključak koji mnogi neće prihvatiti
Ako me pitaš da li mrzim – odgovor je jasan:
Ne mrzim muslimane.
Ne mrzim katolike.
Ne mrzim pravoslavce.
Mržnja je luksuz koji sebi mogu priuštiti samo oni koji ne razumiju život.
A ako neko mrzi – neka se zapita:
Šta to zapravo braniš? Istinu… ili svoj ego?
Jer istina ne treba mržnju da bi opstala.
Istina stoji sama.
Mržnja je štaka slabih.
Razum je oružje jakih.
I na kraju, najteža, ali najpoštenija misao:
Nije problem u tome ko si ti po vjeri.
Problem je kakav si čovjek kad ostaneš sam sa sobom.
