Čović rekao istinu ili otkrio plan? Jedna rečenica digla sve na noge

Priča je kratka i jasna: Dragan Čović je u Dubrovniku rekao ono što mnogi političari misle, ali ne izgovaraju ovako otvoreno – da je Bosna i Hercegovina nefunkcionalna i puna problema između naroda.

Uz to, spomenuo je sporazum o plinskom povezivanju s Hrvatskom kao mogući “okidač” za neka bolja rješenja. Na pitanje o ideji trećeg entiteta, nije dao direktan odgovor, ali je opet vratio priču na istu stvar – sistem ne valja.
Sad, to na papiru zvuči kao “realna analiza”. Ali u stvarnosti, tu ima puno više između redova.

Nije problem što kaže — nego zašto kaže

Da budemo iskreni: nije sporno reći da Bosna i Hercegovina ima problema. To svi znaju. Problem je što to dolazi od ljudi koji godinama sjede u tom istom sistemu i direktno učestvuju u tome kako on funkcioniše.
To je kao da vozač napravi haos na cesti, pa izađe iz auta i kaže: “Vidite kakav je saobraćaj loš.”
Ovdje se ne radi o rješenju. Radi se o pripremi terena. Kad stalno ponavljaš da nešto ne valja, ljudi počnu vjerovati da nema druge opcije nego “novo rješenje” – a to “novo” često ide u pravcu podjela.

Lakše je kriviti sistem nego ga popraviti

Ovo govori jednu važnu stvar o mentalitetu politike kod nas: odgovornost se izbjegava, a krivica prebacuje.
Političari često igraju na kartu nezadovoljstva. Lakše je ljudima objasniti da je sve pokvareno nego priznati: “I mi smo dio problema.”
Primjer iz života: zamisli firmu gdje direktor godinama loše vodi posao. Plate kasne, radnici odlaze. I onda taj isti direktor izađe i kaže: “Firma ne funkcioniše.”
Pa naravno da ne funkcioniše – ti je vodiš.
Isto je i ovdje. Ako si dugo u vlasti, ne možeš glumiti posmatrača.

Šta se zapravo pokušava

Ovakve izjave često nisu slučajne. One testiraju teren. Gleda se kako će narod reagovati. Ako prođe bez velikog otpora, priča se ide dalje – jače, direktnije.
To je psihologija korak po korak:
prvo kažeš “ne valja”,
onda “treba promjena”,
na kraju ponudiš “rješenje” koje si od početka imao u planu.
I zato ovakve izjave nisu bezazlene. One polako pomjeraju granice onoga što je prihvatljivo.
Na kraju, da budemo jasni: najveći problem nije što neko kaže da država ne funkcioniše — nego što to govore oni koji su godinama imali moć da je učine funkcionalnom, a nisu.
Kad isti ljudi godinama kvare sistem, pa ga onda javno oplakuju — to nije iskrenost, to je priprema nove igre.

Izvori:
Informacije preuzete i prilagođene iz relevantnih medijskih i institucionalnih izvora.

Napomena:
Sadržaj ima informativni karakter i može uključivati procjene, mišljenja i interpretacije dostupnih podataka.