Dok političke stranke u Bosni i Hercegovini pregovaraju o formiranju nove vlasti, šef Delegacije Evropske unije Luigi Soreca sastao se s predsjednikom SDA Bakirom Izetbegovićem.
Razgovarali su o političkoj situaciji nakon izbora, evropskim integracijama i reformama od kojih zavisi pristup značajnim evropskim sredstvima.
Na prvi pogled, riječ je o još jednom diplomatskom sastanku. Međutim, iza uobičajenih poruka o evropskoj budućnosti krije se pitanje koje se godinama ponavlja: koliko će građani još čekati da politička obećanja postanu konkretni rezultati?
EVROPA NUDI NOVAC, ALI TRAŽI REFORME
Soreca je nakon sastanka poručio da je evropska budućnost važna za stabilnost i prosperitet Bosne i Hercegovine.
Istakao je da je ostalo još nekoliko koraka do stvaranja uslova za formalno otvaranje pristupnih pregovora.
Međutim, evropski put nije samo pitanje diplomatskih izjava.
Bosni i Hercegovini kroz Plan rasta potencijalno je dostupno do 976,6 miliona eura, uz ispunjavanje propisanih reformskih i finansijskih uslova.
Riječ je o sredstvima koja bi mogla pomoći razvoju infrastrukture, ekonomije i javnih usluga.
Ali novac neće biti isplaćen samo zato što su politički lideri održali sastanak i izrazili podršku evropskim integracijama.
Potrebni su konkretni zakoni, funkcionalne institucije i provedba dogovorenih reformi.
SASTANCI NISU ISTO ŠTO I REZULTATI
Susret Sorece i Izetbegovića dolazi u periodu intenzivnih razgovora o budućim političkim koalicijama.
Ipak, diplomatski sastanak ne treba automatski tumačiti kao podršku Evropske unije nekoj određenoj stranci ili budućoj koaliciji.
Evropske institucije sarađuju s različitim političkim akterima, a odgovornost za provođenje reformi pripada vlastima koje imaju potrebne nadležnosti.
Zato je najvažnije pitanje kakav će program imati buduća vlast i koliko će biti spremna da ga provede.
KOMENTAR: GRAĐANIMA NE TREBA JOŠ JEDNA FOTOGRAFIJA
Bosna i Hercegovina godinama sluša gotovo iste poruke.
Evropska budućnost nema alternativu. Reforme su neophodne. Politički dogovor je ključan.
Sve su to važne poruke, ali građani imaju pravo očekivati više od njihovog ponavljanja.
Nezavisnije pravosuđe, efikasnija administracija, bolji poslovni ambijent i kvalitetnije javne usluge predstavljaju promjene koje bi ljudi trebali osjetiti u svakodnevnom životu.
Zbog toga bi svaku buduću vlast trebalo ocjenjivati prema konkretnim rezultatima, a ne prema broju sastanaka s evropskim zvaničnicima.
Jer evropski put ne završava zajedničkom fotografijom političara.
On počinje onda kada institucije počnu raditi ono što su godinama obećavale.
Izvori: Patria, 27. oktobar 2026; Delegacija EU u BiH, informacije o Planu rasta; Evropska komisija, reformski prioriteti za BiH.
