U Mostaru studija, u Sarajevu meta: ko zaista koči evropski put BiH?
Kako prenosi Slobodna Bosna, promocija studije o informacijskim politikama i evropskom putu Bosne i Hercegovine i Crne Gore pretvorila se u novu političku poruku koja će sigurno izazvati reakcije. U centru priče našli su se mediji iz Sarajeva, koji su u zaključcima studije predstavljeni kao jedan od problema na putu BiH prema Evropskoj uniji i NATO-u.
I tu se odmah otvara veliko pitanje: da li su za zastoj BiH krivi mediji koji pišu o političkim blokadama, ili političari koji te blokade godinama proizvode?
Jer najlakše je reći da je problem u naslovima, komentarima i “narativima”.
Mnogo je teže objasniti građanima zašto ova zemlja godinama tapka u mjestu, zašto zakoni čekaju, zašto institucije staju i zašto se evropski put često pretvara u političku pijacu.
Kada mediji postanu izgovor za politiku
Na skupu je, prema dostupnim navodima, poručeno da pojedini “probošnjački” ili “sarajevski” mediji vode antihrvatsku kampanju i da time otežavaju euroatlantski put Bosne i Hercegovine.
Takva teza zvuči ozbiljno, ali i veoma zgodno za političku upotrebu.
Jer ako javnost prihvati da su za blokade krivi mediji, onda se pogled skida s onih koji sjede u vlasti. A upravo tu nastaje problem.
Mediji mogu biti pristrasni. Mogu biti oštri. Mogu pretjerati. To nije sporno. Ali mediji ne sjede u Domu naroda, ne zaustavljaju zakone, ne ucjenjuju reforme i ne dogovaraju političke pakete iza zatvorenih vrata. To rade političke stranke i njihovi lideri.
Zato ova priča mnogima djeluje kao pokušaj da se krivica prebaci s politike na javnost. Kao da je problem u tome što neko piše o blokadama, a ne u tome što blokade postoje.
Čovićeva muzika i predizborni ritam
Slobodna Bosna ovu promociju povezuje s politikom Dragana Čovića i HDZ-a BiH, posebno u trenutku kada se sve češće govori o “relaksaciji odnosa” s Bošnjacima. Ali relaksacija ne može značiti da se prvo optuži čitav jedan medijski prostor, pa onda očekuje aplauz.
Ako neko zaista želi smiriti odnose, onda ne počinje od toga da medije iz Sarajeva predstavi kao neprijatelje evropskog puta. Počinje od konkretnih poteza: deblokade institucija, podrške evropskim zakonima, odustajanja od političkih ucjena i iskrenog razgovora o tome šta je interes države, a šta interes jedne stranke.
Jer građani nisu slijepi. Oni vide kada se evropski put koristi kao parola, a izborni zakon kao uslov za sve ostalo. Vide i kada se odgovornost pokušava zamotati u priču o “narativima”.
Saznaj više..
LUČIĆ DIGAO HERCEGOVINU NA NOGE: “Čović više nije nedodirljiv”
Pravo pitanje nije ko piše, nego ko blokira
Bosni i Hercegovini ne treba nova medijska hajka. Ne treba joj još jedan spisak “krivaca” po etničkoj liniji. Treba joj minimum političke iskrenosti.
Ako mediji šire neistine, neka se to jasno dokaže. Ako političari blokiraju državu, neka se i to kaže bez uvijanja.
Ali ne može se evropski put braniti tako što se krivica svaljuje na novinare, dok se u isto vrijeme reforme pretvaraju u predmet političke trgovine.
Na kraju, običan čovjek ima jedno jednostavno pitanje: ako svi toliko vole Evropu, zašto onda BiH još uvijek izgleda kao država u kojoj svaki zakon mora proći kroz stranački kalkulator?
Možda je problem manje u medijima, a mnogo više u onima koji bi željeli da narod ne vidi ko svira, a ko samo pleše po već napisanim notama.
Izvori za provjeru: Slobodna Bosna; FENA
