Strane fabrike masovno odlaze iz Srbije: šta se krije iza talasa otpuštanja?

Gašenje niza stranih fabrika širom Srbije, uključujući nedavne slučajeve u Vranju, Nišu i Malošištu, otvara pitanje održivosti modela privlačenja investitora kroz subvencije i jeftinu radnu snagu.
LIako su strane kompanije dugi niz godina bile ključni generatori zapošljavanja, posljednji odlasci pokazuju da ovaj model sve teže izdržava pritiske promjena na globalnim tržištima, rast troškova i lokalne ekonomske slabosti.
Najnoviji primjer – danska kompanija Kentaur, koja je krajem oktobra bez najave zatvorila fabriku u Vranju i ostavila više od 250 radnika bez posla – pokazuje koliko je sistem ranjiv. Iako je firma dobila oko milion eura državnih subvencija i imala obavezu da posluje najmanje do jula 2025., poslovanje je prekinuto znatno ranije, uz obrazloženje finansijskih gubitaka i povećanja minimalne zarade. Takav potez otvara pitanje nadzora nad ugovorima, ali i realnih očekivanja države prema investitorima.
Strani investitori i ranije su isticali da je njihova prisutnost često motivisana niskim troškovima rada. Međutim, kako se minimalac u Srbiji povećava, a globalne kompanije ulaze u ciklus rezova zbog krize u industrijama poput tekstila i automobilske proizvodnje, neke fabrike postaju prve na listi za gašenje. Primjeri poput Benettona, koji je otpustio oko 950 radnika, i Džonson Elektrika, koji je smanjio broj zaposlenih za 16 posto, jasno pokazuju da kriza nije ograničena na jedan sektor.
Najveći udar trpi jug Srbije, gdje je nezaposlenost već godinama iznad nacionalnog prosjeka. Zatvaranje ili smanjenje kapaciteta velikih poslodavaca u ovim sredinama ima domino-efekt: pada kupovna moć, smanjuje se potrošnja, a lokalna privreda postaje još ranjivija. Najavljena odluka kompanije Leoni da do kraja 2025. otpusti gotovo 1.900 radnika dodatno pojačava zabrinutost.
Ovi događaji pokazuju da ekonomski model zasnovan na poticajima i slaboj pregovaračkoj poziciji države nije dugoročno održiv. Potrebne su strukturalne promjene – od stvaranja stabilnijeg poslovnog okruženja do ulaganja u domaću industriju i radnu snagu s višom dodatom vrijednošću. U suprotnom, Srbija će i dalje biti izložena cikličnim udarima globalnih tržišta, dok će radnici trpjeti najveće posljedice.
Izvori:
Radio Slobodna Evropa
N1
Slobodna riječ
Podaci iz saopštenja kompanija i javno dostupnih informacija o subvencijama



