BANKA PROPALA, A KREDITI OSTAJU: Građani moraju vraćati dugove!
Banka može propasti, zatvoriti vrata i prestati raditi, ali kredit koji građanin ima kod nje neće nestati. Upravo se to sada događa klijentima Alta banke u Srbiji.
Narodna banka Srbije oduzela je 31. oktobra dozvolu za rad Alta banci u Beogradu, nakon što je utvrđeno ozbiljno pogoršanje njenog finansijskog stanja.
I dok građani čekaju informacije kako će doći do svog novca, oni koji imaju kredite morat će nastaviti plaćati rate.
Zvuči nepravedno? Na prvi pogled možda, ali postoji važna razlika između novca koji banka duguje građanima i kredita koji građani duguju banci.
BANKA JE PROPALA, ALI DUGOVI NISU NESTALI
Zamislite čovjeka koji je godinama štedio, uredno primao platu i otplaćivao kredit.
Jednog jutra sazna da njegova banka više nema dozvolu za rad.
Ne može normalno koristiti račun, kartica ne funkcioniše, a za svoj novac mora čekati posebnu proceduru.
Međutim, kreditna obaveza ostaje.
To nije posebna kazna za građane Alta banke, nego pravilo koje važi u slučaju propasti banke. Kredit je potraživanje koje ulazi u postupak upravljanja njenom imovinom.
Klijenti će dobiti uputstva kome i na koji način trebaju nastaviti uplaćivati rate.
50.000 EURA ZAŠTIĆENO, ALI ŠTA JE S OSTALIM NOVCEM?
Prema propisima Srbije, osigurani depoziti zaštićeni su do 50.000 eura po deponentu u jednoj banci.
To znači da osoba koja ima više računa u istoj banci nema automatski pravo na 50.000 eura za svaki račun posebno.
Agencija za osiguranje depozita treba omogućiti isplatu u zakonskom roku od sedam radnih dana od sudske odluke o pokretanju stečaja.
Za novac iznad osiguranog iznosa postoje posebna pravila prijave i naplate potraživanja u stečajnom postupku.
Ali građane zanima nešto mnogo jednostavnije: kako je banka dospjela u stanje da više ne može normalno poslovati?
KO JE ZNAO ZA PROBLEME I KADA?
Slučaj je postao još ozbiljniji nakon što su četiri viceguvernera Narodne banke Srbije zatražila da tužilaštvo ispita i moguću odgovornost unutar same centralne banke.
Naveli su da su tek na vanrednoj sjednici saznali koliko stvarno stanje Alta banke odstupa od ranije dostavljanih izvještaja.
Istovremeno, Tužilaštvo za organizovani kriminal provjerava poslovanje banke i moguće transfere novca u inostranstvo.
Krivična prijava je podnesena, ali to nije dokaz da su prijavljene osobe počinile krivično djelo.
I tu dolazimo do najvažnijeg pitanja.
Građanin koji zakasni s kreditnom ratom može se suočiti s kamatama i postupkom naplate.
A kada banka dođe do finansijskog sloma, ko odgovara ako se utvrdi da je neko ranije znao za ozbiljne probleme i nije reagovao?
Zato ovo nije samo priča o jednoj banci.
Ovo je priča o povjerenju u finansijski sistem.
Jer građani ne očekuju da banke nikada neće propasti. Očekuju da ih institucije na vrijeme nadziru, da njihov novac bude zaštićen i da za eventualne propuste neko snosi odgovornost.
Izvori:
(https://nbs.rs/sr_RS/scripts/showcontent/index.html?id=21850)
(https://www.aa.com.tr/ba/balkan/isplata-depozita-po%C4%8Det-%C4%87e-najkasnije-za-sedam-radnih-dana-od-pokretanja-ste%C4%8Daja-alta-banke/4107352)
(https://www.rts.rs/lat/vesti/ekonomija/6073500/alta-banka-ostala-bez-dozvole-pod-znakom-pitanja-poslovanje-cele-grupe–nikolic-ovo-je-veliki-potres.html)
(https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/6073574/viceguverneri-traze-istragu-ko-je-odovoran-unutar-nbs-za-gasenja-alta-banke-.html)
(https://www.rts.rs/lat/vesti/ekonomija/6073690/alta-banka-jtok-nbs.html)
