EU PRIPREMA NOVE MAPE PUTA: Zašto BiH nije među četiri zemlje u prvom planu
Evropska unija razmatra mogućnost izrade posebnih mapa puta za Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju, zemlje koje su posljednjih godina napravile vidljiviji pomak u pristupnim pregovorima.
Prema medijskim izvještajima, dokument bi sadržavao konkretne reformske zadatke, okvirne rokove za zatvaranje pregovaračkih oblasti i mogući vremenski okvir za završetak pregovora. Nacrt bi evropskim institucijama trebao biti predstavljen početkom oktobra, ali još nije usvojen niti predstavlja obećanje da će navedene zemlje automatski postati članice EU.
Bosna i Hercegovina zasad nije obuhvaćena prijedlogom. To ne znači da je izbačena s evropskog puta, ali pokazuje koliko je zaostala za državama koje su pregovarački proces već pretvorile u konkretan posao.
ODLUKA POSTOJI, ALI PREGOVORI NISU STVARNO POČELI
Evropsko vijeće je u martu 2024. dalo zeleno svjetlo za otvaranje pristupnih pregovora s BiH. Istovremeno je od Evropske komisije zatraženo da pripremi pregovarački okvir, koji države članice trebaju usvojiti nakon što BiH ispuni relevantne reformske obaveze.
Upravo se tu nalazi razlika između političke odluke i stvarnog početka pregovora.
BiH ima kandidatski status i odluku o otvaranju pregovora, ali još nema potpuno operativan pregovarački proces, usvojeni pregovarački okvir i održanu prvu međuvladinu konferenciju. Bez tih koraka nema otvaranja klastera, zatvaranja poglavlja niti preciznog kalendara obaveza.
Crna Gora je, s druge strane, otvorila sva pregovaračka poglavlja i dio njih privremeno zatvorila. Albanija je ušla u aktivniju fazu pregovora, dok su Ukrajina i Moldavija dobile snažan politički zamah. Ukrajina je u junu 2026. zvanično otvorila prvi pregovarački klaster koji obuhvata pravosuđe, demokratske institucije, javnu upravu i ekonomske kriterije.
Kada EU pravi raspored za završnicu utrke, logično je da prvo pozove one koji su već istrčali nekoliko krugova. BiH je, nažalost, još kod startnih blokova i raspravlja ko treba držati štopericu.
NIJE KAZNA, ALI JESTE UPOZORENJE
Izostavljanje BiH ne treba predstavljati kao konačno evropsko „ne“. Mnogo preciznije je reći da država trenutno nije dovoljno odmakla da bi dobila mapu puta s mogućim datumima zatvaranja pregovora.
Evropska komisija je ranije ocijenila da su politička kriza, slabljenje državne koalicije i ograničen broj provedenih reformi usporili evropski put BiH. Kao pozitivni pomaci navedeni su određeni rezultati u zaštiti podataka, graničnoj kontroli i predavanju Reformske agende.
Problem, dakle, nije samo u Briselu. Evropska unija često šalje nejasne poruke, mijenja metodologiju i dopušta državama članicama da bilateralnim sporovima usporavaju proširenje. Međutim, domaće vlasti ne mogu svaki zastoj pripisati Evropi dok mjesecima pregovaraju o imenovanjima, nadležnostima i raspodjeli funkcija.
Nije dovoljno fotografirati se s evropskim zvaničnicima i ponavljati da „EU nema alternativu“. Evropski put traži zakone, funkcionalne institucije, nezavisnije pravosuđe, borbu protiv korupcije i sposobnost provođenja dogovorenih reformi.
Nova mapa puta, ako zaista bude prihvaćena, neće biti ulaznica za članstvo nego raspored obaveza za najnaprednije kandidate. Činjenica da BiH nije među njima nije dokaz da je Evropa odustala od Bosne i Hercegovine.
To je mnogo neugodnija poruka: vrata su i dalje otvorena, ali BiH još nije stigla do njih.
Izvori: Vijeće Evropske unije, Evropska komisija, Evropsko vijeće i medijski izvještaj POLITICO-a.
