NOVO TROŠENJE NARODNOG NOVCA: Za začine u institucijama BiH više od 23.000 KM – valja dobro začiniti političku svakodnevnicu
Dok građani Bosne i Hercegovine pažljivo gledaju cijene u prodavnicama i računaju koliko im je ostalo do naredne plate ili penzije, državne institucije imaju nešto drugačije brige. Treba misliti i na začine.
Služba za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine provela je javnu nabavku začina, a prihvaćena ponuda vrijedna je 23.296,37 KM bez PDV-a.
Nije riječ o jednom ručku niti o nekoliko vrećica soli i bibera, već o okvirnom sporazumu za period od dvije godine. Ipak, cifra od više od 23.000 maraka sasvim je dovoljna da običan čovjek zastane i zapita se: šta se sve začinjava za taj novac?
Jer, ako nam je politička situacija već godinama poprilično ljuta, očigledno joj nedostaje još malo začina.
NAJNIŽA CIJENA – DA NAROD NE KAŽE DA SE RASIPA
Postupak nabavke bio je otvoren, a kriterij za dodjelu ugovora bila je najniža cijena.
Odabrana je kompanija REDEX Banovići, čija je prihvaćena ponuda iznosila 23.296,37 KM bez PDV-a.
Okvirni sporazum zaključen je krajem augusta, dok je njegovo trajanje predviđeno od 3. septembra 2026. do 3. septembra 2028. godine.
Dakle, sve po proceduri.
I tu treba napraviti važnu razliku: sama činjenica da državna služba nabavlja hranu ili začine za objekte koje opslužuje nije dokaz bilo kakve nepravilnosti. Institucije imaju restorane, kuhinje, reprezentaciju i druge potrebe.
Ali građani imaju puno pravo pitati koliko sve to košta i da li se javni novac troši racionalno.
Jer račun, na kraju, ipak dolazi njima.
ZAČINI 23.000, A TO JE TEK DIO MENIJA
Ova nabavka posebno privlači pažnju kada se stavi uz druge iznose koji se izdvajaju za potrebe državnih institucija.
Ranije su objavljeni podaci o nabavkama toaletnog papira i ubrusa vrijednim stotine hiljada maraka, kao i nabavkama mesa koje dosežu iznose veće od milion KM.
Sada na meni možemo dodati i začine.
I možda je baš to ono što je nedostajalo bosanskohercegovačkoj politici.
Imamo institucije, parlamente, komisije, agencije, službena vozila, reprezentaciju i beskrajne sastanke. Imamo i političke krize u gotovo svim mogućim ukusima.
Sada znamo da neće nedostajati ni začina.
RAČUN PLAĆAJU GRAĐANI
Ipak, iza ironije ostaje mnogo ozbiljnije pitanje.
Novac institucija nije pao s neba. Budžet pune građani i privreda kroz poreze, PDV, akcize i druge obaveze.
Zbog toga nije problem postaviti pitanje čak ni kada je nabavka potpuno zakonita: da li je nešto zaista potrebno, u kojoj količini i može li biti jeftinije?
Transparentnost javnih nabavki upravo tome i služi.
Građaninu koji svaki dan računa može li kupiti kilogram mesa ili koliko će ga koštati sljedeći odlazak u prodavnicu 23.296 KM za začine sigurno neće izgledati kao beznačajna cifra.
Institucijama možda jeste samo jedna stavka u planu nabavki.
Građanima je to njihov novac.
A kada već plaćamo račun, najmanje što možemo tražiti jeste da znamo šta se naručuje, koliko košta i zašto je potrebno.
Do tada nam ostaje barem malo balkanske ironije: država možda teško nalazi recept kako riješiti brojne probleme građana, ali će barem imati čime začiniti ručak.
Izvori korišteni za provjeru: Portal javnih nabavki BiH/Akta, medijski izvještaji o nabavci.
