Ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov uputio je novu prijeteću poruku evropskim državama, poručivši da bi eventualni direktni rat s Rusijom bio „potpuno drugačiji“ i trajao veoma kratko.
Izjava je autentična i prenijelo ju je više medija. Ipak, važno je naglasiti da Lavrov nije najavio ruski napad na Evropu, već je govorio o tome šta bi se, prema njegovim riječima, dogodilo ako bi evropske države prve napale Rusku Federaciju.
„Rusija je više puta rekla da ne namjerava napasti zapadne zemlje i da za to nema interesa. Ali ako Evropa napadne Rusku Federaciju, onda će to biti potpuno drugačiji rat i bit će veoma kratak“, rekao je Lavrov.
„RAT BI BIO VRLO KRATAK“
Lavrov nije objasnio šta konkretno podrazumijeva pod „potpuno drugačijim ratom“ niti zbog čega vjeruje da bi takav sukob brzo završio.
Zbog činjenice da Rusija raspolaže jednim od najvećih nuklearnih arsenala na svijetu, njegove riječi mogu se tumačiti kao pokušaj odvraćanja i upozorenje evropskim prijestolnicama. Međutim, Lavrov u ovoj izjavi nije izričito spomenuo upotrebu nuklearnog oružja.
Ruski šef diplomatije optužio je evropske lidere da sve češće govore o pripremama za mogući rat s Rusijom. Istovremeno je ponovio zvanični stav Moskve da Rusija nema namjeru napadati zemlje Evropske unije ili NATO-a.
Prema njegovim riječima, vojna konfrontacija sa Zapadom nije način djelovanja koji Rusija priželjkuje.
EVROPA UBRZANO JAČA ODBRANU
Lavrovljeva poruka dolazi u vrijeme kada evropske države povećavaju izdvajanja za vojsku, jačaju proizvodnju naoružanja i pripremaju nove sigurnosne mehanizme zbog straha od širenja sukoba.
Evropske vlasti tvrde da ove mjere predstavljaju pripremu za odbranu, a ne planiranje napada na Rusiju. Moskva ih, međutim, predstavlja kao dokaz da se Evropa sprema za direktni vojni obračun.
Evropska komisija istovremeno razmatra mehanizam za bržu reakciju na upade dronova, sabotaže, kibernetičke napade i druge prijetnje koje ne moraju dostići nivo otvorenog rata.
Najveći problem u Lavrovljevoj poruci jeste to što zanemaruje razlog zbog kojeg su evropske države počele ozbiljnije govoriti o mogućem sukobu. Rusija je u februaru 2022. pokrenula invaziju na Ukrajinu, nakon čega je sigurnosna politika u Evropi potpuno promijenjena.
RIJEČI KOJE POVEĆAVAJU STRAH
Izraz „Evropa napadne Rusiju“ također je neprecizan. Evropska unija nije jedinstvena vojska, dok bi eventualni napad na neku članicu NATO-a pokrenuo pitanje zajedničke odbrane cijelog saveza.
Lavrovljeva izjava zato više djeluje kao politička poruka i sredstvo zastrašivanja nego kao konkretna najava neposrednog sukoba.
Ali ovakvu retoriku ne treba olako odbaciti. Kada predstavnik nuklearne sile govori o „vrlo kratkom ratu“, takve riječi dodatno podižu napetosti i povećavaju opasnost od pogrešne procjene na obje strane.
Dakle, Lavrov nije objavio rat Evropi. Poslao je uslovno upozorenje, ali je izabrao formulaciju dovoljno nejasnu i tešku da u evropskim prijestolnicama sigurno neće proći nezapaženo.
Izvor: Anadolu Agency, Türkiye Today, Associated Press
