SARAJEVO KAO DEŽURNI KRIVAC: Bursać upozorio na grube laži i podmetačine!

Sarajevo je opet postalo dežurni krivac. Nije važno gdje se desi incident, nije važno ko se s kim posvađao, nije važno kakav je lokalni kontekst — na kraju se nekako opet Sarajevo ubaci u priču kao simbol straha, mraka i “ugroženosti”.

To je upravo ono na šta upozorava Dragan Bursać. Nakon što je europarlamentarka Željana Zovko verbalno napadnuta u Širokom Brijegu tokom spora oko mise, ona je poručila da se mora bojati “i u Sarajevu i ovdje”. Incident u Širokom Brijegu jeste stvaran i ružan, o njemu su pisali Klix, Avaz i Tportal. Ali politički skok s lokalnog incidenta na demonizaciju Sarajeva — to je već druga priča.

Sarajevo kao zgodna meta

Bursaćev stav je jednostavan: u Sarajevu joj se ne bi desilo ono što joj se desilo u Širokom Brijegu. I tu pogađa suštinu. Sarajevo nije savršeno, nije sveto i nije bez problema. Ali praviti od Sarajeva strašilo svaki put kad treba pojačati priču o ugroženosti — to je već stara politička navika.

Narodski rečeno: kad nemaš bolji argument, udari po Sarajevu.

Posebno je problematično kada takve poruke dolaze od ljudi koji sjede u evropskim institucijama. Jer onda se lokalna politička kuknjava pakuje u evropski papir, pa izgleda ozbiljnije nego što jeste. A u suštini se opet vrti ista priča: mi smo ugroženi, oni su opasni, Sarajevo je krivo.

Bursać nije neutralan komentator i to treba reći. On ima jasan stav. Ali u ovom slučaju postavlja pitanje koje se ne može tek tako odbaciti: dokle će se glavni grad BiH koristiti kao politička vreća za udaranje?

Treći entitet više nije šapat

Još opasniji dio priče je normalizacija trećeg entiteta. Darijana Filipović iz HDZ-a BiH nedavno je rekla da bi treći entitet mogao biti jedan od mogućih odgovora ako se nastavi “nepravda prema Hrvatima”. O tome su pisali Klix i Avaz.

Tu više nema šale. To nije kafanska rečenica. To je poruka kandidatkinje za Predsjedništvo BiH. A kada se takva ideja ponavlja iz dana u dan, ona prestaje zvučati ekstremno i počinje ulaziti u normalan politički govor.

Isto važi i za Gradišku. Most je, kaže Dodik, “privremeno otvoren na 100 godina”. Smijali su se njegovi koalicioni partneri, ali pitanje nije smiješno. Ako se zakoni i procedure pretvaraju u vic, onda država postaje cirkus s pečatom.

Narod nema ništa protiv mostova. Naprotiv. Neka se grade mostovi, prelazi, putevi i fabrike. Ali nije problem most. Problem je kad se institucije zaobilaze, a onda se narodu servira šala da proguta pravni haos.

Na kraju, Bursać pogađa jednu bolnu tačku: u BiH više niko ne vodi politiku za građane. Vodi se kampanja. Sarajevo se demonizuje, treći entitet se gura u mainstream, mostovi se koriste za prepucavanje, budžet se pretvara u izborni alat, a narod sve to plaća.

I zato je najpoštenije reći: nije najveći problem što se političari svađaju. Problem je što su narod naučili da živi u njihovoj svađi kao da je to normalno.

Izvori: N1 / preneseni razgovor s Draganom Bursaćem, Klix, Avaz, Tportal, Bljesak, Srpskainfo, Radio Sarajevo.