Ako je istina da propala kupovina košta 50 miliona KM, građani imaju pravo pitati: ko je ovo potpisao?
Kako piše Crna Hronika, pozivajući se na informacije Istrage, Uprava BH Telecoma navodno je kroz izmjene trogodišnjeg plana poslovanja predvidjela aktiviranje 70 miliona KM iz rezervi, od čega se 50 miliona KM odnosi na potencijalne obaveze vezane za projekat internog imena “Titanium”. Iza tog naziva, prema navodima medija, krije se priča o planiranoj kupovini Telemacha.
E sad, narod kad čuje “Titanium”, pomisli možda neki veliki tehnološki iskorak, nova mreža, bolji internet, bolja usluga, nešto od čega će građani imati korist. A onda pročitaš da bi se 50 miliona KM moglo odnositi na obavezu u slučaju da kupovina propadne. Pa čekaj malo — ako posao ne bude završen, neko opet treba platiti ogroman novac?
Tu više nije pitanje samo poslovne odluke. Tu je pitanje odgovornosti.
Javni novac ne smije biti igra bez objašnjenja
BH Telecom nije privatna firma nekog pojedinca koji može rizikovati kako hoće. To je kompanija u većinskom vlasništvu Federacije BiH, dakle kompanija koja se tiče građana. Zato javnost ima pravo znati svaku važnu stavku: koliko košta kupovina, zašto se kupuje, ko je procjenjivao vrijednost, ko je potpisao predugovor i šta tačno znači mogućih 50 miliona KM obaveze.
Prema navodima iz teksta, sporna stavka je vezana za to što je BH Telecom kroz proces dubinske analize dobio pristup poslovnoj dokumentaciji Telemacha. Ako je takva klauzula zaista dogovorena, onda se mora jasno objasniti zašto je prihvaćena i ko je procijenio da je takav rizik opravdan.
Jer 50 miliona KM nije sitnica. To nije greška u računu. To je novac kojim se mogu popravljati škole, bolnice, putevi, mreža, usluge i sve ono što građani svakodnevno čekaju.
Ako je cijena bila sporna, zašto se išlo ovako daleko?
Posebno zabrinjava dio priče u kojem se navodi da je Vlada FBiH zaustavila proces nakon procjena da bi ponuđena cijena mogla biti znatno veća od realne. Ako su revizorske procjene zaista pokazale toliki jaz, onda se logično nameće pitanje: kako se uopšte došlo do faze u kojoj propast posla može koštati desetine miliona maraka?
Niko razuman nije protiv toga da se BH Telecom razvija, širi i jača. Naprotiv. Ali razvoj nije isto što i kupovina po svaku cijenu. Državna kompanija mora biti jača, modernija i konkurentnija, ali ne smije postati bankomat za nejasne dogovore.
Građani ne traže spektakl, nego račune na sto
Ova priča ne smije ostati na kodnom imenu i političkom nadmudrivanju. Ako je sve čisto, neka se objasni. Ako nije, neka odgovorni odgovaraju.
Narod je umoran od toga da se milioni pominju kao da su marke iz džepa. Kada javna kompanija planira desetine miliona za “potencijalne obaveze”, javnost ne treba moliti za objašnjenje. Mora ga dobiti odmah.
Jer ovo nije samo priča o BH Telecomu i Telemachu.
Ovo je priča o tome da li se javnim novcem upravlja domaćinski ili se odluke prvo sakriju iza velikih naziva, a račun kasnije pošalje građanima.
Izvori: Crna Hronika / Istraga.ba / Avaz / BiznisInfo / Faktor
