Meloni pita Brisel: ako ima para za vojsku, zašto nema za račune narodu?

Kad računi za struju i gorivo počnu divljati, politika odmah zaboravi velike govore i vraća se na najobičnije pitanje: ko će to platiti?

Italijanska premijerka Giorgia Meloni sada pritiska Brisel da energetiku tretira kao pitanje sigurnosti, skoro isto kao odbranu. Drugim riječima: ako EU već dopušta veću potrošnju za vojsku, Italija traži da se slična fleksibilnost omogući i za pomoć građanima i firmama zbog skupih energenata.

Prema Blicu, Meloni je poslala pismo predsjednici Evropske komisije Ursuli von der Leyen i zatražila ublažavanje fiskalnih pravila EU zbog ekonomskog šoka izazvanog ratom u Iranu i rastom cijena energije. Traži da se investicije i vanredne mjere za energetsku krizu izuzmu iz pravila Pakta o stabilnosti i rastu, koji od članica EU traži da budžetski deficit drže ispod 3 posto BDP-a.

Meloni poručuje: energija je sigurnost

Meloni je u pismu upozorila da kriza na Bliskom istoku i tenzije oko Hormuškog moreuza već teško pogađaju cijene energije, porodice i preduzeća. Njena glavna poruka je jednostavna: nije sigurnost samo tenk, avion i municija. Sigurnost je i to da porodica može platiti račun, da firma može raditi i da država ne mora birati između grijanja i budžetskih pravila.

Euronews navodi da Meloni traži da EU pokaže istu “političku hrabrost” za energetiku kao i za odbranu. Njena logika je jasna: ako Evropa može popustiti pravila da bi se više ulagalo u vojsku, zašto ne može isto uraditi kada energenti udaraju direktno po džepu naroda i industrije?

Tu dolazi i program SAFE, evropski mehanizam za zajedničko zaduživanje radi jačanja odbrane. Meloni je upozorila da će Italiji biti teško objasniti građanima ulazak u taj program ako Brisel ne pokaže sličnu fleksibilnost za energetsku krizu.

Brisel ne želi odmah otvoriti kasu

Ali Brisel zasad ne popušta lako. Reuters piše da je Evropska komisija odbila italijanske pozive za blaža budžetska pravila i poručila da članice prvo trebaju koristiti postojeće EU fondove i alate, poput kohezione politike i programa Next Generation EU.

I tu je pravi sukob. Italija kaže: “Narod trpi, firme trpe, cijene rastu.” Brisel odgovara: “Pravila postoje s razlogom.” A istina je negdje između. Meloni nije bez argumenata. Energija zaista jeste strateško pitanje. Ako cijene eksplodiraju, ekonomija slabi, fabrike staju, a građani postaju bijesni.

Ali postoji i druga strana. Italija je već jedna od najzaduženijih zemalja u EU. Reuters navodi da bi proširenje izuzetka na energetiku moglo Italiji otvoriti prostor za mjere vrijedne više od 30 milijardi eura, ali bi to značilo i pritisak na planove da deficit spusti ispod evropske granice od 3 posto BDP-a.

Običnom čovjeku sve ovo zvuči kao birokratska igra. Ali posljedice su vrlo konkretne. Ako Brisel kaže “ne”, država ima manje prostora da subvencioniše gorivo, struju i gas. Ako kaže “da”, otvara se pitanje duga, pravila i toga hoće li sutra svaka članica tražiti izuzetak za svoju krizu.

Na kraju, Meloni je pogodila osjetljivu tačku: Evropa ne može od ljudi tražiti da prihvate sve veće troškove odbrane, a istovremeno im govoriti da za račune i gorivo nema fleksibilnosti. Ako je sigurnost prioritet, onda mora biti jasno da se sigurnost ne brani samo oružjem. Brani se i punim frižiderom, računom koji se može platiti i fabrikom koja ne mora ugasiti mašine.

Napomena: Ovo nije odluka EU da ukine pravila, nego zahtjev Italije da se energetske mjere tretiraju fleksibilnije. Evropska komisija zasad poručuje da treba koristiti postojeće mehanizme.

Izvori: Blic, Reuters, Euronews.